Kažu da je bolje selo da propadne nego običaj, pa tako i tradicija spremanja bakalara na Badnji dan u Boki Kotorskoj. Nekad hrana siromašnih, danas sve više jelo za one “dubljeg džepa” – sušeni bakalar dostiže cijenu preko 30 eura po kilogramu. Ipak, opravdanje se nađe – to je jednom godišnje, neka košta što košta, samo da zamiriše…
Nekada najznačajnija riba širom svijeta, danas je dio tradicije, najviše se lovi i suši u Norveškoj, Rusiji, Islandu, Kanadi. I u Boki je posebno omiljena. Na meniju za marendu tivatskog Arsenala, sedamdesetih i osamdesetih godina, služen je svake sedmice. Kažu da radnici nisu preskakali ritualnu marendu kada je na meniju bio bakalar, a od kuće su toga dana donosili maslinovo ulje, kako bi ga dodatno začinili.
Simbol posta za uskršnje i božićne praznike, nepravedno je zapostavljen nakon II Svjetskog rata.
A kako ga spremiti?
Bakalar se kod nas najčešće sprema na dva načina – na bijelo i crveno. Suvi bakalar se nekoliko dana namače, uz mijenjanje vode nekoliko puta. Neko dodaje i mlijeko, kako bi bio mekši. Nakon toga se kuva, te očisti od kostiju, a voda se sačuva. Zatim se, na luku i ulju (pola maslinovom, pola suncokretovom) dinsta meso od bakalara, uz začine, bijeli luk, peršun, biber, so, može i malo bijelog vina. Zaliti vodom u kojoj se kuvao, dodati krompir i koncentrat paradajza. Zatim sve kuvate još, ali nemojte prekuvati.
Prijatno 🙂
Join the discussion