Otkada smo vas krajem decembra prošle godine upoznali sa Ukrajincem koji uživa u izazivanju opasne, divlje crnogorske prirode, interesovanje za njim ne prestaje.
Ostavio nas je bez daha kada se nonšalantno skinuo na snijegu i zaplivao u Crnom jezeru dok su oko njega plutale sante leda.
Onda smo saznali da to za njega i nije neki posebni izazov, jer već šest godina dolazi zimi u Crnu Goru kako bi ispunio sebi ledeno zadovoljstvo.
Ubrzo zatim, u januaru, spustio se u kanjon za koji kažu treba imati petlju-Nevidio. Ovaj izazovni kanjon Maxim je isprobao na svoj način, na minus 15 stepeni a priču o tome možete pročitati ovdje.
Mi smo nastavili da ga pratimo. Trenutno živi u Budvi sa porodicom.
Bura koja je zahvatila naše primorje u noći između petka 22. i subote 23. februara unijela je nemir duž cijele obale.
U Baru je oborila ogromnu građevinsku skelu, u Herceg Novom je nastradao krov na bazenu Instituta u Igalu.
Zbog snage ovog vjetra čiji su udari dostizali i do 142 kilometra po satu, Direktorat za vanredne situacije izdao je saopštenje u kojem upozorava građane na moguće posljedice a od nadležnih institucija zahtijeva podizanje operativnog nivoa spremnosti.
Ovo se takođe odnosilo na plovidbu morem i jezerima. Nikome nije palo na pamet plivanje. Osim Maximu.
Nebo i more imaju sasvim drugačiji izgled tokom bure, slažemo se. Ali niko od nas još nije zbog toga uskočio u hladno, uzburkano i opasno more uz udare sjevernog vjetra. Makar ne dobrovoljno. Otkud Maksimu ta ideja?
“Ne dešava se često da vjetar ovako uzburka more. To je bio predivan, jedinstven prizor kojem nisam mogao da odolim. Jednostavno sam uskočio u more i trudio se da ostanem na površini” – kaže on.
Na ovakve podvige se odlučuje u trenutku, bez plana il pripreme. Divljina, opasnost, zima i nepristupačnost ga iznova privlače i fasciniraju. Ipak, kaže da nije plivao bez straha.
“Šalu na stranu, jeste zastrašujuće. Strah od dubine je mučan. Nisam siguran da li ga čovjek ovakvim avanturama pobjeđuje ili, možda produbljuje” – iskren je Maxim.
Oluja je, kaže, bila u njemu jednako kao i ona oko njega toga dana. Kada se sve utišalo, u mislima mu se zadržala jedna pojava koja se vidi na snimku.
“Morska prašina sa kojom sam se susreo toga dana ostavila je na mene snažan utisak. Nisam znao šta je, ni kako izgleda. Očekivao sam da će mi otežati disanje, a nije. To je za mene novo iskustvo”, kazao je on.
Za kraj ovog razgovora, pitamo ga da nam otkrije sljedeću lokaciju.
“Kada se opet bude desio onaj momenat i osjetim da ne mogu odoljeti nečemu tako divljem i lijepom kao što je bila bura u Budvi toga dana” – kaže Maksim.
Želimo mu puno sreće. Do sljedeće avanture!
Join the discussion