Da je kojim slučajem većih gabarita, mandrać bi se zvao lukobranom. A da nije mandrać, mogli bi ga krstiti i mulom, pristaništem. Ovako je i jedno i drugo obgrljeni dio mora, siguran pristan i vez, ekonomska jedinica i mirna luka.
Ovako priču o mandraćima počinje ekipa Brand New Tivat u svom kratkom, dokumentarnom filmu “Od mandraća do marine” koji je dostupan na njihovom portalu, kao i You tube kanalu.
Priča nam se svidjela, pa je prenosimo i vama.
Iz mandraća se nekad moru odlazilo i mandraću vraćalo, kao domu i kući koja ga je posjedovala. Međutim, očigledna privatnost dolazi mu glave. Kada, premalen za velike ambicije i plovne miljenice novijeg vremena, postane dijelom obale, potpuno drugačjeg značenja i potrebe.
Sve češće je kupalište, plaža, nekad i terasa obližnjeg restorana. Domaći su manje skloni marinama. Previše su velike i moderne da bi bile naše. Teatralne i grandiozne, sa buticima i firmiranom robom, intimu nadoknađuju hotelima i stanovima, glumeći primorske lučice i bliže su gostima.
Tako se i grade. Više zbog iluzije, nego za život. Marine su parking za jahte i vikendice za njihove vlasnike. U marinama se more ne živi, nego uživa i na obrnuti način potvrđuje staro pravilo: Hvali more, drž se obale.
Pogledajte video:
Join the discussion